Ru­ski ko­smo­na­ut An­ton Ška­ple­rov ob­ja­vio je fo­to­gra­fi­ju Aral­skog mo­ra (je­ze­ra) iz sve­mi­ra, na ko­joj se vi­di ka­ta­stro­fal­na sud­bi­na tog mo­ra – nje­go­va ukup­na po­vr­ši­na se u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na dra­stič­no sma­nji­la. On je iz­ra­zio ža­lje­nje što je ni­vo mo­ra na gra­ni­ci iz­me­đu Ka­zah­sta­na i Uz­be­ki­sta­na po­stao ve­o­ma ni­zak. Mo­re se po­sled­njih pe­de­set go­di­na sma­nji­lo zbog sma­nje­nog do­to­ka uzro­ko­va­nog hi­dro­ge­o­lo­škim ra­do­vi­ma na ri­je­ka­ma pri­to­ka­ma Amu Dar­ji i Sir Dar­ji.
Na­i­me, od 40-ih go­di­na 20. vi­je­ka vo­de ovih ri­je­ka se ko­ri­ste za na­vod­nja­va­nje po­lja pa­mu­ka u Ka­zah­sta­nu i Uz­be­ki­sta­nu, a s ob­zi­rom na to da oko 20 do 60 kub­nih ki­lo­me­ta­ra vo­de go­di­šnje ode za na­vod­nja­va­nje, ni­vo mo­ra opad­ne za 20 do 60 cen­ti­me­ta­ra go­di­šnje. Re­zul­tat to­ga je­ste da se ukup­na za­pre­mi­na je­ze­ra od 1960. sma­nji­la za 80 pro­ce­na­ta, dok je na­ra­sli sa­li­ni­tet uni­štio sko­ro sve ob­li­ke ži­vo­ta u nje­mu.
Zbog opa­da­nja ni­voa mo­ra do­šlo je do pro­mje­ne lo­kal­ne kli­me i iz­u­mi­ra­nja mno­gih bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta. To je do­ve­lo i do pro­pa­sti ri­bo­lo­va i in­du­stri­ja ko­je su bi­le po­ve­za­ne s njim, a ne­ka­da­šnje lu­ke da­nas se na­la­ze i do 50 ki­lo­me­ta­ra od sa­da­šnje oba­le je­ze­ra.
Od 1989. go­di­ne Aral­sko mo­re je po­di­je­lje­no na Ma­lo mo­re na sje­ve­ru i Ve­li­ko mo­re na ju­gu, a ako se ni­šta ne bu­de pred­u­ze­lo, vje­ru­je se da će ju­žni dio je­ze­ra ne­sta­ti do 2025. go­di­ne. Iz­grad­njom bra­ne na sje­ve­ru, do­šlo je do na­glog ra­sta ni­voa vo­de u Ma­lom mo­ru. Za­sad je Ka­zah­stan za­in­te­re­so­van za mje­re spa­sa­va­nja svog di­je­la Aral­skog mo­ra s po­mo­ću kre­di­ta Svjet­ske ban­ke, dok Uz­be­ki­stan sma­tra da je pro­iz­vod­nja pa­mu­ka mno­go zna­čaj­ni­ja.
Aral­sko mo­re se na­la­zi u sre­di­šnjoj Azi­ji, iz­me­đu Ka­zah­sta­na na sje­ve­ru i Ka­ra­kal­pak­sta­na, re­gi­ji Uz­be­ki­sta­na, na ju­gu. Gru­bo pre­ve­de­no na naš je­zik zna­či „Mo­re ostr­va” zbog vi­še od 1.500 po­sto­ja­nih ostr­va ko­ja iz­vi­ru­ju iz vo­de.
Da­na­šnje pod­ruč­je oko mo­ra pre­pu­no je tzv. „gro­blja bro­do­va”. Pre­ko­mjer­no isu­ši­va­nje ta­ko­đe je uti­ca­lo i na eko­no­mi­ju osta­vlja­ju­ći iza se­be ne­za­po­sle­nost i glad mje­snog sta­nov­ni­štva. Aral­sko je­ze­ro je ta­ko­đe i za­ga­đe­no, i to je uglav­nom ot­pad od te­sti­ra­nja nu­kle­ar­nog oruž­ja, in­du­strij­skih pro­je­ka­ta, pe­sti­ci­di i osta­li ot­pad iz ri­je­ka ko­je se u nje­ga uli­va­ju. Na­le­ti vje­tra is­pu­nje­ni so­lju ko­ja je bi­la unu­tar mo­ra šte­ti ze­mlji u oko­li­ni či­me je one­mo­gu­ćen raz­voj bi­lo ka­kvog ob­li­ka bilj­nog po­kro­va – do­ve­lo je do ne­plod­no­sti ze­mlje. Ono ta­ko­đe šte­ti zdra­vlju lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i do­pri­no­si raz­vo­ju mno­gih bo­le­sti. Isu­ši­va­nje je­ze­ra je ne­po­vrat­no uti­ca­lo na kli­mat­ske pro­mje­ne pri če­mu su lje­ta vru­ća i su­šna, a zi­me hlad­ni­je i du­že. Isu­ši­va­nje je­ze­ra se u svjet­skim raz­mje­ri­ma opi­su­je kao eko­lo­ška ka­ta­stro­fa. U Ka­zah­sta­nu je ulo­žen ve­li­ki trud da bi se za­u­sta­vi­lo isu­ši­va­nje pre­o­sta­log sje­ver­nog di­je­la je­ze­ra, da­nas zva­nog Ma­li Aral. Pro­je­kat bra­ne iz 2005. go­di­ne uspje­šno je po­vi­sio ni­vo vo­de mo­ra za dva me­tra. Sa­li­ni­tet se sma­njio, pro­na­đe­ne su ri­be u ve­ćem bro­ju, a ta­ko­đe je na ne­kim mje­sti­ma mo­guć i ri­bo­lov. Spa­sa­va­nje ve­ćeg je­ze­ra, Ve­li­kog Ara­la, u sje­ver­nom di­je­lu, sa­da je upit­no.
Go­di­ne 1918. ru­ska vla­da od­lu­či­la je pre­u­smje­ri­ti dvi­je ri­je­ke, ko­je na­pa­ja­ju Aral­sko je­ze­ro, Amu Dar­ju na ju­gu i Sir Dar­ju na sje­ve­ru, na pod­ruč­je pu­sti­nje, ka­ko bi u tom pod­ruč­ju uz­ga­ja­li ri­žu, lu­be­ni­ce, ži­ta­ri­ce i pa­muk. To je bio dio so­vjet­skog pla­na da pa­muk, zva­no bi­je­lo zla­to, po­sta­ne naj­ve­ći iz­vo­zni pro­iz­vod. To se na kra­ju ob­i­sti­ni­lo i da­nas je Uz­be­ki­stan naj­ve­ći iz­vo­znik pa­mu­ka.
Gra­do­vi ko­ji su ne­ka­da bi­li na oba­li tog mo­ra da­nas se na­la­ze de­se­ti­na­ma ki­lo­me­ta­ra od da­na­šnje, po­sto­je­će oba­le. Grad Moynag u Uz­be­ki­sta­nu imao je vr­lo raz­vi­je­nu lu­ku sa 60.000 za­po­sle­nih ri­ba­ra, a da­nas taj grad le­ži ki­lo­me­tri­ma od oba­le. Ta­ko da­nas mno­gi bro­do­vi le­že u pu­sti­nja­ma. Je­di­na zna­čaj­na ri­bar­ska in­du­stri­ja u re­gi­ji je ta­mo gdje je po­ri­blje­no ri­ba­ma iz Bal­tič­kog mo­ra.
PRIREDIO: A.Ć.